Улога свештенства у Великом рату (изложба постављена у ОШ "Душко Радовић" поводом Дана примирја 2021. године)

- February 12, 2022

Верски живот у српској војсци

На самом почетку Великог рата свештенство, парохијско, али и монашко, у највећој мери се одазвало и ставило у ратни распоред, прихвативши напоре и укључивши се у подухват читаве нације. Црква је морално потпомагала борбу, проповедајући и говорећи, понајвише кроз примере својих духовних делатника и пастира да је заштита нападнуте отаџбине света дужност која се поклапа са Божијом вољом.

Брига о духовном животу војника обухватала је и њихова верска осећања и обичаје. Зато је у српској војсци постојала институција – војни свештеник. Сваки пук је имао свог свештеника, који се бринуо о верским потребама својих јединица. По прописима, свештеници нису носили оружје, а ни младићи – војници, бивши богослови, нису упућивани у борбене редове, већ су по правилу, мобилисани у болничарске јединице.

Како је највећи број српских војника био православне вере, највише свештеника припадало је СПЦ. Међутим, српска војска имала је и свештеника других вера, а то су били муслимани, Јевреји, католици, и друге хришћанске заједнице. Они су се појављивали само у значајним тренуцима као што су заклетва војника, молитва пре и после битке и сл.

Дужност свештеника била је да врши обред заклетве приликом ступања на војничку дужност, да чинодејствује у свим војним свечаностима, одржава молитву пред битку и после ње, обилази рањенике у болницама, а најчешће су обављали опела и помене погинулим и умрлим војницима.

Верски обреди су обављани углавном под отвореним небом, у логорима и на положајима, а у војним базама па и на домаку положаја импровизоване су цркве од монтажног материјала у којима се обављала служба Божија.

Свештеници су приликом свих обреда држали и пригодне духовно-родољубиве беседе, одржавајући и јачајући духовну стабилност и патриотизам војника.

У оквиру верских обичаја, војници су доследно чували и обележавали своју крсну славу. Заједнички празници – Бадњи дан, Божић, Васкрс прослављани су колективно (у тим данима српски и бугарски војници као православни најчешће нису пуцали једни на друге).

На који начин је свештенство разумевало своју друштвену улогу у ратним временима најбоље се види из једног пасуса годишњег извшештаја Николе Божића, окружног проте београдског: „Свештенство је у овим тешким данима било на висини свог позива. Делило је са паством и добро и зло и очински се старало да ублажи јад и чемер, и да утеши ожалошћене, а помогне бедне и невољне.

Српски свештеник родољубљем својим посведочио је, да је достојан следбеник оних великих предака својих који су узимали видна учешћа у ослобођењу и стварању Србије. Не гледајући на све патње које подноси са породицама својим са несређеношћу свога стања и борбе за насушни хлеб, умео је да се узвиси и да се сав заложи за паству своју и да јој свуда добрим примером претходи“.

Црква на фронту

Унутрашњост цркве

Јевреји - Срби Мојсијеве вере добровољно полажу заклетву и приступају српској војсци уз благослов врховног рабина Србије др Исакa Алкалаја.
Доњи град Београдске тврђаве 13. априла 1914. године

Заклетва српских војника исламске вероисповести

Дан крсне славе

Прослава Ђурђевдана у Бизерти

Окретање колача, слава Св. Никола

Молебан на Солунском фронту

Освећење воде, Солун

Причешће на Солунском фронту

Молитвеник који је Англиканска црква поклонила Српској православној цркви и који је дељен војницима и официрима на Солунском фронту. Власништво поручника Павла М. Јовановића

Збирка Јована Татаровића, војног православног свештеника

Одликовања припадала војном свештенику Моравског артиљеријског пука првог позива Аранђела Поповића из Горње Трнаве код Ниша, 1918

1.Медаља за успомену избора Петра I Карађорђевића за краља Србије 2.Медаља за војничке врлине 3.Крст милосрђа 1912 4.Медаља српског Црвеног крста 5.Орден српског Црвеног крста 1876 6.Орден Светог Саве II реда -збирка Милојевић Марка из Ниша

На фотографији се налази војни свештеник у разговору са официром. Фотографија је настала на Солунском фронту 1916. године. Аутор фотографије је Ариел Варгас (Vargas, Ariel). © IWM (Q 32077) http://www.iwm.org.uk/collections/item/object/205297651