Исаково рођење. Аврамова жртва.

 Смрад који је долазио из Сидимске равнице, принуди Аврама да се пресели из дубраве Мамре у земљу Филистимску, где је проживео много година. Аврам ископа овде студенац (бунар), и назва га Вирсавија, што значи студенац од заклетве. Тако се назва овај студенац зато, што је око њега Аврам под заклетвом закључио савез с једним од филистимских царева. Овде се испуни и предсказање Божје. Стогодишњи Аврам доби сина Исака.

Кад је Исак поодрастао, Сара запази да му се Исмаило руга, и сматрајући то за увреду  рече мужу своме: „Отерај ову робињу са сином њеним, јер син ове робиње неће бити наследник са мојим сином“. Авраму је било тешко  да послуша овај захтев женин; али му се Господ јави (седмо јављање) и заповеди му да пусти из куће Агару с Исмаилом, и утеши га обећавши му, да ће и од њега постати велики народ. 

Порасте Исмаило, ожени се Мисирком и живљаше у пустињи Фарану, на југу од Вирсавије. Од њега су постали Исмаиловци.
Ускоро Господ стави веру Аврамову на велико искушење. Кад је Исаку било већ око двадесет година, Господ се јави Авраму (осмо јављање) и рече му: „Авраме, узми сина свога јединца, свога милога Исака, па иди у земљу Морију и спали га на жртву тамо на брду, где ћу ти казати“.

Тешко би Авраму да изврши ову заповест Божју, али се одлучи да је изврши. Сутрадан рано он нацепа дрва за жртву, осамари магарца, узе са собом два момка и Исака, и отиде у земљу Морија. 

Настаде и трећи дан, од како се кренуше на пут, а Господ им још не казиваше места за жртву. Страшне је муке подносило срце Аврамово. Три дана је он у души својој приносио Исака на жртву, три дана Исак као да беше мртав за њега. Напослетку Аврам угледа брдо, одређено за жртву.  Под брдом остави момке и магарца, дрва даде Исаку, а сам узе у руке огањ и нож, па отидоше обојица на гору. 

Путем Исак запита: „Оче! Ето огња и дрва, а где је јагње за жртву? “ – „Бог ће се, синко, постарати за јагње себи на жртву“, одговори Аврам. Кад дођоше на место, које му Бог показа, Аврам каза сину вољу Божју, начини жртвеник, потпали дрва, и везавши Исака, положи га на жртвеник. Исак се није противио. Аврам узе нож и подиже руку да закоље сина, и у том чу глас с неба: „Авраме, не дижи руке на своје дете, јер познах да се бојиш Бога, кад ниси пожалио Сина свога, јединца свога, Мене ради“. 

Аврам стаде. Он испуни вољу Божју, и у исто доба Исак остаде жив. Он се осврну и угледа овна, који се роговима заплео у честару. Аврам га ухвати и принесе на жртву уместо сина свога Исака. 

Тада опет чу глас анђела, који му је говорио у име Божје: „Кад ниси пожалио сина свога јединца Мене ради, Ја ћу те благословити и потомство твоје умножити, да га буде као звезда на небу и као песка на брегу морском, и благословиће се у потомству твоме сви народи на земљи“. После тога Аврам се са сином врати у Вирсавију. 

Запамти! 

За такву веру, љубав и послушање Бог је благословио Аврама и обећао, да ће имати потомства тако много, као звезда на небу и као зрна песка на обали мора, и да ће у његовом потомству добити благослов сви народи на земљи, то јест да ће из његовог рода доћи Спаситељ света.

Приношење Исака на жртву било је  предсказање људима о Спаситељу, који ће, будући Син Божији, бити дат својим Оцем на крсну смрт, на жртву за грехе свих људи.

Како је Исус Христос носио на Себи Крст, тако је и Исак на себи носио дрва за жртвоприношење.

Гора, на којој је Аврам приносио на жртву Исака, добила је назив гора Морија. 

Касније на тој гори, поставио је Цар Соломон, по упутству Божијем, Јерусалимски храм.