Свето писмо (настанак и подела) - пети разред

Библија (грч.  Τα Βιβλια) значи књиге. Изведена је из речи БИБЛОС са значењем папирус од назива феничанског града Библос који је био познат по производњи папируса.

Библија је забележено сведочанство Божијег откривења (Бог нам се открива кроз Библију).

Назива се још и: Свето Писмо, Божија Реч, Света књига, Стари Завет...
Библију су пре више хиљада година писали разни људи који су били богонадахнути.

Подељена је на два дела: 

- Стари завет и
- Нови завет.

Реч завет значи савез. Те је с тога Стари завет савез Бога и људи склопљен преко изабраника Божијег Авраама, а Нови завет је нови савез Богочовека Христа са народом. 

Свака од њих има своје списе. Као књига Библија садржи различите врсте списа: законе, пророчанства, историју, поезију, приче, мудре изреке, молитве, посланице...

Списи Старог Завета почињу са пет књига па се називају Петокњижје, Тора, Закон. Понекад се називају и Мојсијеве књиге. 

У њима је описано постање света и човека, Мојсијев закон, излазак из Египта. 

У Старом завету се налазе књиге које говоре о историји Израиља, књиге мудрости као што су Псалми Давидови, Приче Соломонове...пророчке књиге назване по именима старозаветних пророка.

Према томе, списе Старог завета можемо поделити на:  законске,  историјске, поучне и пророчке књиге. 

Тора (Петокњижје)
Фото: https://velikirecnik.com/2017/02/21/tora/

Ћирило и Методије су у 9. веку превели на старосрпски језик Псалтир и делове Новог завета за потребе богослужења.

Фото: медиасфера.рс

У првој половини 19. века (1867.) епископ бачки Платон Атанацковић  превео је делове Старог завета на српски језик. 

Фото: https://www.ravnoplov.rs

Фото: https://www.ravnoplov.rs

Цео Стари завет је преведен на српски језик заслугом Ђуре Даничића, а Нови завет Вука Караџића.  

Ђура Даничић

Вук Стефановић Караџић

Нови завет је нови савез Богочовека Исуса Христа са људима. У Новом завету очевици су описали догађаје од рођења Исуса Христа, па све до његовог Васкрсења и Вазнесења. 

Нови Завет се састоји од 27 списа (књига): Прве књиге су четири јеванђеља:
- Јеванђеље по Матеју (Мт)
- Јеванђеље по Марку (Мк)
- Јеванђеље по Луки (Лк)
- Јеванђеље по Јовану (Јн).

Јеванђелисти (Христови ученици) су написали јеванђеља после Христовог Васкрсења и испуњени Духом Светим писали су да би посведочили да је Исус Христос прави месија (спаситеља света).

- Дела апостолска (Дап) написао је апостол Лука и у њима су описани догађаји који су се десили на дан Педесетнице, први дани Цркве у Јерусалиму, мисионарска путовања Св. апостола Павла. 

- Посланице апостола Павла (14)  

- Посланица Св. Јакова   →
- Посланице апостола Петра (2) →      Саборне посланице
- Посланице Св. Јована  (3) → 
- Посланица Св. Јуде
- Књига Откривења (Апокалипса)
Средиште Новог Завета јесте Исус Христос. 

******

Нове речи и појмови:

- писмо - списи

- јевенђеље (грч. евангелион) - добра или блага вест

- посланица - јавно писмо упућено појединцу или групи

- богонадахнутост  - инспирација која долази од Бога, Божије надахнуће

- апокалипса - оно што се најављује, што је откривено

- старозаветни пророци -  свети Божји људи који су 

објављивали вољу Божију народу Израилском и осталим

народима Старог завета. Најпознатија су четири велика

пророка: Исаија, Јеремија, Језекиљ и Данило. Они 

својим речима и животом, као и својим књигама, 

изобличују зло и грех, проповедају покајање и врлину у 

испуњавању Закона Божјег. Бог им је открио, пре толико 

векова, Христов божански лик, његово рођење, страдање

за грехе света и славно Васкрсење.