Исак и Ревека

  Исакова женидба.

Сара је умрла у дубокој старости (у 127. г.) у Хеврону, и Аврам је сахранио у пећини Макпелској. И  он сам осети да је слабог здравља и стаде мислити о томе, да ожени сина, само не Хананејком. Исак је већ навршио четрдесет година. Аврам дозва свога старијега слугу и рече му: „Да те закунем Господом да нећеш довести жене сину моме између кћери Хананеја, него да ћеш отићи у земљу моју и у род мој и довести жену сину моме Исаку“. Слуга је дао завет и одмах пође на пут. Тада је био обичај, да женик да дарове родитељима за невесту; што је невеста била богатија, утолико су и дарови били скупљи. Слуга Аврамов понесе богате дарове и десет камила“ и оде у град Харан, где је живео Нахор, брат Аврамов. Приближивши се граду, стари слуга заустави се код студенца и обрати се Богу молитвом, да му покаже невесту за Исака. Слуга Аврамов се молио: ,, Боже господара мога Аврама, дај ми срећу данас и учини милост господару моме. Ево, ја ћу стајати код онога студенца, а грађанке ће доћи да захватају воду. Којој девојци кажем: нагни крчаг свој да се напијем, а она ми рече: "Ево, пиј, и камиле ћу ти напојити", дај да то буде она коју си наменио Исаку“. Тек што се помоли Богу, на студенац дође с крчагом на рамену дивна девојка, напуни крчаг и пође. Слуга Аврамов рече јој: „Дај ми да се напијем мало воде из крчага твога“. „Ево, пиј, господару“ - одговори она, и спусти крчаг са рамена на руку. А кад се напи, девојка рече: „И камилама ћу твојим налити, нека се напију“, и стаде сипати воде у појило за камиле. 

Камиле се напојише; тада слуга Аврамов поклони девојци златну гривну и две наруквице на руке и упита је: „Чија си кћи, кажи ми. Има ли у кући оца твога места за нас да преноћимо? “ Девојка одговори: „Ја сам кћи Ватуила, сина Нахорова; има у нас много сламе и пиће и места за преноћиште“. Слуга Аврамов паде на колена и захвали се Богу што је услишио његову молитву. Ревека, тако се звала девојка, отрча кући и исприча о томе домаћима. Брат њен Лаван, одмах отрча на студенац и рече слузи Аврамовом: „Ходи, који си благословен од Господа: што би стајао напољу? Спремио сам кућу, има места и за камиле“. Слуга уђе у кућу. Тамо оседлаше камиле, дадоше им сламе и пиће, донеше воде да оперу ноге њему и људима његовим и поставише им да једу. Али слуга Аврамов рече: „Нећу јести докле не кажем ствар своју“. Затим опширно исприча, зашто је дошао и како му је Господ на молитву његову показао у Ревеки невесту Исакову, и заврши речима: „Ако ћете, дакле, учинити љубав и веру господару моме, кажите ми или нећете, кажите ми? “ Лаван и Ватуило одговорише: „Од Господа је ово дошло; ми ти не можемо казати ни добро ни зло. Ето, Ревека је у твојој власти, узми је и иди и нека буде жена сину твога господара, као што каза Господ“. Слуга извади златне и сребрне ствари и дарова невесту, њенога брата и матер. Сутрадан слуга замоли, да их пусте да иду. Брат и мати Ревекина стадоше га наговарати да остане бар десет дана, али он одговори: „Немојте ме задржавати, кад је Господ дао срећу моме путу“. Онда родитељи дозваше Ревеку и запиташе је, је ли вољна да иде с овим човеком, и кад је Ревека пристала, благословише је и пустише на пут. Кад се путници приближаваху на камилама шаторима Аврамовим, Исак их дочека. И Ревека постаде жена Исакова.