Вавилонска кула и расељење људи.

 

Од три сина Нојева род људски опет се намножи. С онога места, на коме се зауставио ковчег, Нојеви потомци кренуше на запад и населише се у долини земље Сенарске. Овде су сви људи живели заједно, сачињавали су један народ и говорили једним језиком. 

Али касније рђава се дела и раздори увећаваше из дана у дан и људи видеше, да ће се морати раселити. Тада потомци Хамови, – синови човечји, којима је претило пророштво Нојево о расељењу и ропству намислише да помету расељење људи. Они се договорише с неким племенима Симовим и Јафетовим и одлучише: „Хајде да сазидамо град, и кулу, којој ће врх бити до неба, да стечемо себи име, да се не бисмо расејали по земљи. “ Бољи људи из племена Симова не хтедоше учествовати у овом незаконитом раду. 

С почетка је рђаво дело ишло успешно. Али га Бог разруши. Он помете језик зидара тако, да престадоше разумевати један другога. Тада они напустише зидање и разиђоше се на разне стране. Град који почеше зидати и не дозидаше, би назван Вавилон, а то значи пометња. У то време патријарх побожнога племена беше Евер.

Јафетови потомци кренуше се на север од Вавилона и населише Европу; Хамови потомци населише Африку и део Азије; потомци Симови остадоше у Азији. Вавилон освоји Нимрод, унук Хамов, који се прочу као ловац звериња.

Разишавши се на разне стране, племена људска стадоше заборављати на своје сродство. Мало-помало измени се и сам језик, на коме су говорили, и тада се поступно отуђише. На тај начин постадоше разни народи, који говоре разним језицима.

Запамти! 

Зло се и даље развија и човечанство поново настоји да се организује без Бога. Настојећи да докажу да човечанство може живети без Бога удружују се и подижу кулу вавилонску. Та кула је требало да буде уздигнута до неба (до Бога) како би се одржало јединство међу људима али при градњи долази до неспоразума и поделе. Људска друштва се распадају и остављају кулу недовршену. Такође је требало да кула заштити народ од новог потопа и гнева Божијег иако је Бог послао дугу после потопа која означава савез Бога и човека и обећање Божије да више неће потапати земљу.