Првородни грех

Бог радосно погледа на пространи свет који је створио али знао је да тек треба да приступи најчудеснијем делу свога стварања.

„Сада ћу створити људе“ – рече Бог. „Они ће имати разум да размишљају и да ме познају и воле, а ја ћу им поверити свет да њиме управљају.“

Бог прво начини мушкарца, Адам. Али и крај свих животиња о којима се старао и са којима се забављао, Адам је био усамљен. Зато Бог начини жену, Еву, да му буде друг, те да се о свему договарају и да се радују и да се воле.

Бог их је благословио и рече им да уживају у свему на свету који је створио – „Рађајте се и множите“ – рече им.

Бог им је дао диван врт да у њему живе. У њему је било дрвећа са зрелим плодовима које су могли јести. Бог је рекао Адаму: „Берите воће и једите колико вам је воља али не једите плода са онога дрвета усред врта. То је дрво познања добра и зла. У онај дан када поједете плод са тога дрвета умрећете“.

Адам је дао свим животињама имена по жељи Божијој. И Адам и Ева су живели у хармонији са створеним светом и свим живим бићима у њему. Разговарали су са Богом свакодневно и уживали у рајском врту.

Једног дана змија дошапну Еви:“Је ли истина да је Бог рекао да не смете јести ниједан плод ових дивних воћака?“

„Никако“ – рече Ева - „смемо да једемо сво воће осим оног једног, са дрвата познања добра и зла, јер ако то учинимо умрећемо“.

„То није истина“ – рече змија благим гласом. „Бог зна да ћете, ако једете од тога воћа, постати мудри и паметни као што је он. Зато вам је забранио да га једете“.

Ева сада другачијим очима погледа сочне плодове што су у гроздовима висили са забрањеног дрвета. Било их је милина гледати! Она замисли као какав ли тек укус имају. Онда помисли како би било постати онако мудра како јој је змија обећала, па се одлучи и брзо убра један од тих плодова, загризе га и даде Адаму да и он окуси.

Али уместо да се осете паметним и мудрим, обоје се осетише јадно и посрамљено. Изневерили су мудог и драгог Бога који је био њихов створитељ и пријатељ.

Када је пало вече нису журили у сусрет Богу. Били су постиђени што га нису послушали.

„Адаме, где си?“ – упита Бог. Адам и Ева полако изађоше пред Бога. „Зашто се кријете?“ – упита их Бог.

„Непријатно ми је јер сам го“ – рече Адам.

„Ко ти је то рекао?“-упита га Бог. „Да ниси јео плодове са дрвета познања добра и зла.

„Нисам ја крив. Ева ме наговорила.“ – рече Адам.

„Нисам ја крива. Змија ме превари те једох.“ – рече Ева.

Бог им онда објасни да су својом непослушношћу покварили његов диван свет и да ће од сада међу усевима и цвећем расти коров и трње, а рад ће бити тежак и заморан и да ће морати да напусте рајски врт.

„Овде смо заједно шетали и разговарали али сада сте одабрали да чините што сами желите, а то значи да сте одабрали да одете од мене. Сада морате поћи у свет и сами се сналазити. А када остарите, умрећете“.

Али да Адам и Ева после истеривања не падну у очајање, Бог им је обећао да ће им послати Спаситеља који ће победити Ђавола - Змију и који ће их ослободити од смрти и поново довести у Рај.

Тешка срца Адам и Ева напустише Едемски врт. Ађео Божији, херувим, с пламеним мачем стаде чувати врата раја који су људи, изгледа заувек изгубили.

Кључне личности: Бог, Адам (човек), Ева (живот)

Запамти:

На првим страницама Старог завета, одмах после описа стварања света, Библија нам на песнички начин прича о паду првих људи у грех. Људи су подлегли искушењу ђаволовом (прерушеном у змију), нарушили су заповест или вољу Божију – сагрешили су, и пали у грех.

Овај први грех Адама и Еве  назива се првородним грехом, јер је конкретно тај грех, постао узрок  за све касније грехове људске.

Човечанство (оличено у Адаму) хоће само себе да ствара, хоће да се осамостали само својим силама. Оно отказује поверење и веру у Бога који га је створио. То је дух пометње и греха који и сада постоји у свету. Цела природа се побунила против овог греха и човек више није у стању да је контролише.