Личносно сазнање - седми разред

 

Уколико би неко прочитао медицински картон непознате особе, могао би да сазна мноштво података о њој. Датуме посета лекару, податке о телесној тежини и висини, колико често и од којих болести је боловала, и још штошта. Но, можемо ли рећи да тај читалац познаје особу о којој сазнаје све те ствари? Ко чита о некоме, сазнаје о њему појединости записане у тексту, али све док се лично не сретну, људи једни другима остају непознати. Треба се упознати сa неким да бисмо га познавали. Тако исто можемо да наведемо као пример СМС поруке: да ли преко њих можемо да упознамо некога и да тврдимо да га знамо, а да га никада у животу нисмо видели „уживо“. Овакве примере можемо да наведемо и за људе које упознајемо преко разних друштвених мрежа, те о њима преко тих мрежа сазнајемо само оне информације које они желе да поделе са нама и када желе да поделе са нама, да ли за те људе можемо да кажемо да их заиста познајемо?

Упознати некога пре свега значи познавати га као личност. Међу многим људима ми препознајемо нечије лице, односно, истичемо неку личност као посебну, нама драгу и важну. Што једни друге више волимо, то смо једни другима посебнији и драгоценији.  На тај начин има моћ личносно сазнање да људе које волимо учини бескрајно важнима. Тако с правом можемо рећи да они које веома волимо нама представљају цео свет! Када некога упознамо као личност ми га упознамо као једну и непоновљиву личност, као неког толиког посебног да је он само такав и да нико други није као он. Ми особу коју упознамо као личност упознамо је са свим њеним манама и врлинама и волимо је као такву. Уколико се са неким дружимо јер имамо корист од њега или нам прија да нас виде у његовом друштву ми такву личност не волимо већ је искоришћавамо. Да бисмо некога волели мора да нам је стало до те особе.

Oбјективно знање  јесте знање засновано на чињеницама; најзаступљеније у науци. Објективно, то је оно знање које не зависи од личности научника, већ од објекта научног истраживања. Није важно како је физичар расположен, кога воли и чему се радује, већ које огледе и мерења је извршио, и колико су она прецизна. Свако ко понови исте радње, мора да дође до истих резултата. То науку чини универзално применљивом и проверљивом.

Пример за објективно знање: Цар Душан је крунисан 1346. године у Скопљу.

Слика „Крунисање цара Душана“ Паја Јовановић

Субјективно знање – засновано на субјективном доживљају, попут таквог знања о некој књизи, према томе се она некоме свиђа, док је другима незанимљива; најзаступљеније у уметности. С друге стране, уметност нам нуди сасвим другачије гледиште него наука. Уметник представља ствари онаквима каквима их он види. Тај субјективни доживљај чини срж уметничког сагледавања света. Можда је и за вас морски мирис слан, али ретко коме је уз то још и модар! А баш тим придевима Јован Дучић, наш славни песник, описује свој доживљај мириса мора у песми Подне. Он познаје море на посебан, субјективан начин, и зато ту врсту знања називамо субјективним знањем. Ту нема места за експерименте и доказе, барем не онакве какве користе научници.

Пример за субјективно сазнање: некоме доња слика може да буде и ружна и лепа, зависи само од њега и његовог мишљења.

Слика „Патријарх и узбуркано море“ Урош Предић

Претходно смо се упознали са два начина сазнавања – објективно и субјективно. Прво преовлађује у научном, а друго у уметничком доживљају света. Но, приметићете да наше познавање блиских људи не спада ни у једну од поменутих категорија знања. Знање које настаје међу пријатељима и у оквиру породице није ни научно ни уметничко. Мада се и наука и уметност баве међуљудским односима, оно што чини да је неко некоме пријатељ нису ни научни подаци, ни нечији осећај или доживљај. Пријатељи смо са онима с којима смо у посебном односу, односу узајамне љубави. Ми заиста познајемо само оне личности које волимо, и које нас воле!

Такво знање, које се јавља као плод узајамне љубави називамо личносним знањем. Личносно знање заснива се на слободној вољи – никад нећемо заиста упознати онога до кога нам није стало, али исто тако не можемо упознати некога уколико тај неко не жели да се упозна са нама. Дакле, за упознавање са другим личностима потребни су слободна воља и љубав!

Платон

Платонова пећина – јесте једна алегоријска прича из Платоновог  дијалога „О Држави“. Та прича у себи обједињује сва три нивоа сазнања о којима смо у овој лекцији учили: објективно, субјективно и личносно сазнање. 

Платон почиње причу тако што наводи да постоји једна пећина у којој се налазе људи, а ти људи су везани тако чврсто ланцима да чак не могу да помере ни главу и могу да гледају само ка једном зиду. Иза њихових леђа гори огромна ватра, а између везаних људи и ватре пролазе људи и животиње са разним предметима, а људи током проласка некада причају,а некада не причају. Једину слику ствари која пролази иза њихових леђа везани људи имају на зиду, због тога те обрисе, људе и животиње виде као сенке и мисле да су сенке. Некако један од тих везаних људи успе да се ослободи и да сагледа пећину онаку каква она јесте, па чак успева и да изађе напоље и да сазна свет онакак какав он јесте. Учи о свету, о људима, животињама и небеским појавама.

Алегоријско/пренесено значење ове приче јесте да ти окови којима су људи везани представљају незнање, а ослобађање од окова представља знање. Ова прича пренесено/алегоријски говори о људском роду који током векова напредује у знању и спознању света. Међутим, може да говори и о личносном сазнању неког поједница јер само он зна на који (посебан) начин он сам доживљава свет, људе и животиње, само он сам зна са коликом љубављу он воли све наведено – познаје... Такође, он то своје сазнање тешко може да  пренесе неком другом јер је везано са његовим искуством, те свако од нас мора сам да закорачи на пут сазнања и да га окуси на њему јединствен начин. Сам Платон и каже да када би се онај ослобођен човек и вратио у пећину и покушао да им објасни све његово сазнање, само би наишао на подсмех и ругање...

Задатак:

 1. У понуђеним примерима реч је о истом објекту, описаном на сасвим различите начине. Препознајте у чему су главне разлике између чувене родољубиве песме и научног текста. Обоје полазе од Газиместана, места на коме се одиграла Косовска битка.

На Газиместану

Силни оклопници, без мане и страха,
Хладни ко ваш оклоп и погледа мрка,
Ви јурнусте тада у облаку праха,
И настаде тресак и крвава трка.
Заљуљано царство сурвало се с вама...
Кад олуја прође врх Косова равна,
Косово постаде непрегледна јама,

Костурница страшна и поразом славна. 

Косовски јунаци заслуга је ваша
У крвавој страви,
Када труло царство оружја се маша,
Сваки леш је свесна жртва, јунак прави.

Што последњи бесте.

 ***

Споменици културе у Србији

Историјски простор боја на Косову 1389, односно централног места судара српске и турске војске, представља јединствену целину у којој се налазе: споменик косовским јунацима, у облику средњовековне куле, подигнут 1953. по пројекту Александра Дерока, Муратово турбе и Газиместан турбе (Барјактарево турбе). Подручје споменичког комплекса Газиместана, Пландишта, Трешевине и Лазарева, граничи се на северној страни са простором Бакшија; на североисточној страни са Брњичком реком; на источној страни границу чине насеље Доња Брњица и простор Равниште; на јужној страни је простор и насеље Орловић; на западној страни су простори Широко поље и Мазгит са насељем Горњи Мазгит. Пут за Приштину на западној страни делимично граничи, а делимично пролази кроз ову целину. Централно место чини кула висине 25 m, у чијој су унутрашњости исписани стихови епских песама косовског циклуса. На врху куле је платформа са које се сагледава простор Косовске битке. Поводом обележавања шест векова од Косовске битке 1389. у непосредном простору око Куле урађене су ликовне апликације у ливеној бронзи, које симболишу године јубилеја. У непосредној близини споменика постављен је бели монолитни стуб од мермера са текстом деспота Стефана Лазаревића. Године 1999, по уласку НАТО трупа и успостављању власти УМНИК-a, простор је девастиран, а у меморијалној кули начињена су оштећења на информативним апликацијама.

Национални центар за дигитализацију и Математички институт САНУ, преузето са: http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=220

Преузето са вероучитељ.нет