Православна веронаука за мале и велике

  Имао отац седам синова, који су се стално свађали. Свађајући се, занемарише сав кућни посао и све им пође наопако. Отац се забрину па окупи синове око себе, показа им седам прутова који су били чврсто повезани у један сноп, па рече: „Ономе од вас који преломи овај сноп даћу десет дуката.” Сва седморица су, на све начине, покушали да преломе сноп од седам прутова, али нису успели, те на крају сваки од њих рече да не може. Онда им отац рече: „То је лако учинити, чуди ме да нисте могли.” Затим одреши канап којим је везао сноп, прутићи се размакоше, а он их све један по један преломи без по муке. Синови се насмејаше и рекоше: „Лако је тако! То може свако да учини!” „То вам је, децо, ваша слика и прилика. Не будете ли сноп, бићете седам прутова које, како рекосте, свако може да сломи”, одговори отац. Задатак!  Објасни израз: Слога кућу гради, а неслога разграђује. Видео: Седам прутова, народна прича

Грех није у ствари оно што ми мислимо да јесте. Ми обично мислимо о греху као о кршењу правила, „неморалан чин који се сматра преступом против Божанског закона"). И многи људи доживљавају грех као дугачак списак са правилима шта смемо, а шта не смемо да радимо. И ако урадимо нешто погрешно, бићемо кажњени. Али биће да је грех ипак нешто мало другачије него то. У раном хриш ћанству за реч грех кориштена је грчка реч амартиjа ( ἁ μαρτία) која се користила у стреличарском спорту и значила је промашај мете, циља. Грех је дакле, а тако га и Црква види, једна врста пада то јест промашај нашег циља. А шта је циљ за нас хришћане?  Одговор на то питање зависи од тога како ми приступамо Богу: да ли као робови, слуге или деца. Блажени Теофилакт је говорио да: „Постоје три типа људи који се спасавају. Први личе на робове који чине добро јер се боје суда . Други личе на плаћене најамнике који жудно служе Богу ради награде. Који припадају трећој врсти људи, то јест они који су као синови, они ...

 

  Преузето са сајта Верска настава Епархије Бачке

Преузето са сајта: Верска настава Епархије Бачке

Бог радосно погледа на пространи свет који је створио али знао је да тек треба да приступи најчудеснијем делу свога стварања. „Сада ћу створити људе“ – рече Бог. „Они ће имати разум да размишљају и да ме познају и воле, а ја ћу им поверити свет да њиме управљају.“ Бог прво начини мушкарца, Адам. Али и крај свих животиња о којима се старао и са којима се забављао, Адам је био усамљен. Зато Бог начини жену, Еву, да му буде друг, те да се о свему договарају и да се радују и да се воле. Бог их је благословио и рече им да уживају у свему на свету који је створио – „Рађајте се и множите“ – рече им. Бог им је дао диван врт да у њему живе. У њему је било дрвећа са зрелим плодовима које су могли јести. Бог је рекао Адаму: „Берите воће и једите колико вам је воља али не једите плода са онога дрвета усред врта. То је дрво познања добра и зла. У онај дан када поједете плод са тога дрвета умрећете“. Адам је дао свим животињама имена по жељи Божијој. И Адам и Ева су живели у хармонији са с...

  Иконе заузимају важно место у православној хришћанској традицији и сам живот Цркве се сматра незамисливим без њих. Врло је важна улога коју иконе имају у нашим храмовима. Оне су тамо осликане са важним разлогом. Њихова сврха је естетска (да улепшава храм) али исто је тако и поучна да нас подсећају на све оне дивне светитеље који су живели пре нас. А сви смо позвани да постанемо свети. Значење речи ИКОНА – слика, образ, представа – слика на дрвету, платну или зиду са ликом Исуса Христа, Богородице, светитеља, анђела или осликаних догађаја из Библије и историје Цркве.   О човеку сте до сада већ пуно тога научили из биологије, историје, књижевности и осталих предмета. Уосталом, размишљате о себи сваки дан – то вам је уједно и најважније искуство у сазнавању човека. Међутим, што више сазнајемо о човеку, као да нам увек изостане још нешто што би нам до краја расветлило тајну нашег бића. Као када идемо према хоризонту који се – како му прилазимо – непрестано удаљава. Шта ...

  Уколико би неко прочитао медицински картон непознате особе, могао би да сазна мноштво података о њој. Датуме посета лекару, податке о телесној тежини и висини, колико често и од којих болести је боловала, и још штошта. Но, можемо ли рећи да тај читалац познаје особу о којој сазнаје све те ствари? Ко чита о некоме, сазнаје о њему појединости записане у тексту, али све док се лично не сретну, људи једни другима остају непознати . Треба се упознати сa неким да бисмо га познавали. Тако исто можемо да наведемо као пример СМС поруке: да ли преко њих можемо да упознамо некога и да тврдимо да га знамо, а да га никада у животу нисмо видели „уживо“. Овакве примере можемо да наведемо и за људе које упознајемо преко разних друштвених мрежа, те о њима преко тих мрежа сазнајемо само оне информације које они желе да поделе са нама и када желе да поделе са нама, да ли за те људе можемо да кажемо да их заиста познајемо? Упознати некога пре свега значи познавати га као личност . Међу многим људима...

Бог Отац, Син и Свети Дух створили су ни из чега Небо и Земљу и све што се види и не види. Стварање је трајало шест дана. Све што је Бог створио повезано је међусобно јединственом природом, а разликује се по врстама. Најпре је Бог створио ниже, простије врсте, а затим оне више и сложеније. Све је Бог Отац створио кроз Сина и Светог Духа, својом речју, тако што је говорио: нека буде то и то, што је одмах и бивало. Човека је створио на крају као најузвишеније биће, слично Богу. У почетку, Земља је била обавијена водом и тамом, невидљива и без конкретних облика и Дух Божији дизао се над водом. Бог је најпре створио светлост. Светлост је разагнала таму и тако је освануо први дан . Другог дана Бог Отац је рекао да постане небо које ће раздвојити воду. Тако је и било - вода се раздвојила на воду испод неба и на воду изнад неба.  Бог је потом рекао да се сакупи сва вода испод неба на једно место и да се покаже суво тло. Тако се и догодило. Бог је назвао суво тло земљом, а воде морима. И ...

  Лк.  8, 5-15.     Цео свет је једна дуга прича, састављена из безброј прича. Као прича испричана тако је пролазан овај свет, и све што је у свету. Но духовно језгро, што се скрива у љускама свих прича, остаје трајно и не гине. Они људи који овим причама хране само очи и уши, остају духом гладни. Јер дух се храни језгром тих прича, а они нису у стању да дођу до тог језгра. Недухован, чулни човек, храни се зеленим лишћем многобројних прича, и остаје увек гладан и узнемираван глађу. Духован човек тражи језгро тих многобројних прича и хранећи се језгром бива сит и миром испуњен. Приче су и све ствари што постоје, јер све оне као зелено лишће, или као љуске, обмотавају скривено језгро. Приче су и сви догађаји што се збивају, јер и они су само одело духовног садржаја, духовне језгре, духовне хране. Постављен у овај свет човек је као потопљен у море мудрости Божје, исказане у причама. Но онај ко само очима гледа ову мудрост, не види ништа осим хаљине у коју је та мудрост ...