Православна веронаука за мале и велике

  Рад ученика млађих разреда ОШ "Душко Радовић" Детинци се славе трећу недељу пред Божић. Тога дана ујутру рано, или по доласку из цркве са богослужења, одрасли вежу своју или туђу децу. За везивање се обично користи каиш, гајтан или обичан канап, или обичан дебљи конац. Обично се завежу ноге или руке, па се једним делом канап завеже за сто или столицу.  Везивање за Детинце, Материце и Оце, има  вишеструку  симболику. Прво симболизује  чврсте породичне везе, слогу , мир , поштовање и међусобно помагање у свим приликама. Друго, упућује укућане на штедљивост и истрајност у врлинама. Добра и штедљива деца прикупе нешто средстава штедњом па за тај дан набаве неку част и дреше се онима који их вежу. Рад ученика млађих разреда ОШ "Душко Радовић" Почетком 20.века у Београду: „Божићно славље је наговештавао низ празника који су му претходили. Детињци, Материце и Оци су били слављени у оквиру породице, али су се кућне догодовштине са "везивањем" препричавале по ...

Преузето са сајта Верска настава - Епархије бачке  

    Исак је имао два сина: Исава и Јакова.   Исав је био искусан ловац и често је живео у пољу, а Јаков је био кротак и тих, живео је у шаторима, заједно са оцем и мајком. Исак је више волео Исава, који му је припремао храну од своје дивљачи, а Ребека је више волела Јакова.   Исаву, као старијем сину, припадало је  првородство,  то јест  преимућство над Јаковом у благослову од оца.   И ето, једном се Исав вратио са поља уморан и гладан. Јаков је тада кувао себи чорбу од сочива.   И рече му Исав: "Дај ми да једем".   Јаков му одговори: "Продај ми своје првородство", јер му се силно прохтело, да се на њега односи благослов, дат од Бога Авраму, и да тако ревносно послужи Богу.   Исав одговори: "Ево, умирем од глади, шта ће ми то првородство?" Таквим одговором Исав је показао свој подцењивачки однос према благослову Божијем.   Јаков рече: "Закуни се".  Исав се заклео и продао своје првородство Јакову за чорбу од сочива. А када...

   Исакова женидба. Сара је умрла у дубокој старости (у 127. г.) у Хеврону, и Аврам је сахранио у пећини Макпелској. И  он сам осети да је слабог здравља и стаде мислити о томе, да ожени сина, само не Хананејком. Исак је већ навршио четрдесет година. Аврам дозва свога старијега слугу и рече му: „Да те закунем Господом да нећеш довести жене сину моме између кћери Хананеја, него да ћеш отићи у земљу моју и у род мој и довести жену сину моме Исаку“. Слуга је дао завет и одмах пође на пут. Тада је био обичај, да женик да дарове родитељима за невесту; што је невеста била богатија, утолико су и дарови били скупљи. Слуга Аврамов понесе богате дарове и десет камила“ и оде у град Харан, где је живео Нахор, брат Аврамов. Приближивши се граду, стари слуга заустави се код студенца и обрати се Богу молитвом, да му покаже невесту за Исака. Слуга Аврамов се молио: ,, Боже господара мога Аврама, дај ми срећу данас и учини милост господару моме. Ево, ја ћу стајати код онога студенца, а гр...

Преузето са сајта Верска настава - Епархија бачка  

  К ада се Пресветој Деви Марији навршише три године од рођења, доведоше је родитељи њени свети, Јоаким и Ана, из Назарета у Јерусалим, да је предају Богу на службу према ранијем обећању своме. Три дана су Свети Јоаким и Ана путовали од Назарета до Јерусалима; но идући на богоугодно дело тај пут им није био тежак. Сабрали су се и многи сродници Јоакимови и Анини, да узму учешћа у овој светковини, у којој су узели  учешће невидљиво и анђели Божји. Напред су ишле девице (девојке) са запаљеним свећама у рукама, па онда Марија,  Пресвета Дјева, вођена с једне стране оцем својим, а с друге мајком. Била је украшена царском велелепном одећом и украсима, како и приличи  кћери царевој,  невести Божјој. За њима су ишли многи сродници и пријатељи, сви са запаљеним свећама. Пред храмом је било 15 степеника. Родитељи су подигли Дјеву на први степеник, а она онда сама брзо дође до врха, где је срете првосвештеник Захарија, отац светог Јована Претече, и узевши је за руку уведе...

  Преузето са Верска настава - Епархија бачка